Новости
.jpg)
Песма написана шестог августа у част Богу по чијој сам вољи био кум младићу тј. крстио га у име Божје а о чему вам објашњавам у даљем тексту.
песму такође можете прочитати на крају текста.
Поштовани посетиоци сајта, као што сам и обећао на почетку на овој страници можете видети све нове Богом дате догагађаје.
Наиме трећег августа ове 2009 год. уснио сам сан у коме јасно видим манастир Острог и јасно чујем глас где ме свети Василије дозива да приђем и руком својом додирнем простим речима сандук живог свеца. О овом сну нисам никоме говорио , недуго за тим шестог августа био је четвртак око шест сати увече позвонио ми је мобилни телефон и видевши да је број не познат јавио сам се али глас је и те како био познат био је то отац Јанчић Иван старешина храма св.- Василија Острошког из Шапца а ког сам упознао у марту ове 2009 године преко високопреподобног архимандрита Николаја игумана манастира Радовашнице, и затим имао прилике неколико пута још да се сретнем. поздравивши ме и питајући ме како сам рекао ми је, брате Радославе један младић стар двадесет година треба да се крсти из Београда је има оца мајку и сестру и отац је се обратио храму св. Василија Острошког и мени да одаберемо кума који ће крстити овог младића и бити му духовни отац, Божјом промишљу ето Радославе ви сте изабрани да будете кум. Ја изненађен али имајући у виду и сетивши се шта сам све доживео кроз сав овај период и на који начин све ми се Бог обраћао препознао сам знак и рекао да нећу одбити и да рада срца пристајем на шта ми је рекао да ће се крштење обавити сутра у десет сати у храму св. Василија Острошког на касарским ливадама у Шапцу. Опет изненађен питао сам што тако брзо одговорио ми је да се отац тог младића обратио њему и храму пре петнаест дана замоливши га да му Бог одреди кума за крштење сина.А да отац ради у Норвешкој и убрзо мора путовати назад па стога и треба да се обави крштење, ја сам само још питао шта је моја обавеза на шта је отац Иван одговорио да платно исвећу обезбеђује храм а да ја обавезно дођем и понесем неколико примерака књиге РЕЧ ОД БОГА. Сам Бог ми је рекао и да тај догађај овековечим једном песмом па сам тако уз Божју вољу и помоћ и написао песму КУМ ЂОРЕ по имену младића ког треба да крстим, податке основне ми је рекао отац Иван и то је било моје изненађење за кумове рекавши имена сестре оца и мајке и напоменувши да су мајка и отац разведени. Тако је и било јутро је свануло и осећао сам се лепо и смирено и веома срећно супруга је испољила велику жељу да и она присуствује крштењу на шта сам и пристао. Кренули смо у девет и тридесет пре подне имајући у виду да нам трба око петнаест минута од Платичева до Шапца. Кад смо дошли пред сам храм никог није било ушао сам у двориште храма и угледао отворена врата храма ушао сам са супругом и прекрстивши се угледао две жене које ту ваљда одржавају и чисте питао сам их да ли ту треба да се одржи крштење у десет сати и да ли се јављао отац Иван на шта ми је једна жена одговорила да јој отац Иван о томе ништа није рекао и да не зна на шта сам се само прекрстио и целивао Икону и док сам то радио она иста жена ми је пришла и потврдила да је управо сад звао отац Иван и потврдио да ће се обавити једно крштење.Одмах затим у храм је ушао један младић висок леп и лепо грађен са још једним господином сам Дух свети као и много пута до тад ме је упутио према њима и пришавши им упитао сам младића да ли он треба да се крсти на шта је он потврдио кратко и тад сам му рекао да ми је веома драго и да ћу му ја бити кум. Одмах затим дошао је и отац Иван и недуго затим почео је сам чин крштења, док је трајао чин крштења у мисао ми дође слика мог сна од пре три дана кад сам уснио да сам у Манастиру св. Василија Острошког и ето где сам сад, Богу је довољно само да помисли и ми смо сви на оном месту по његовој жељи. После крштења радост је била неизрецива обострано а кад сам прочитао песму тек онда је било осетио сам лепо свима нама.
Да не бих више дужио о овом догађају приложићу пар слика и песму коју сам по Божјој вољи написао и посветио том догађају и мом куму Ђорђу са жељом да мој нови кум и ја и наше породице и сви кумови и њихове породице који буду ово прочитали и видели сете да треба се поштујемо и помажемо и у добру а још више узлу молећи Бога да до зла никад не дође и да Бог увек бди над свима нама.
Радослав, ђорђе и отац Јанчић Иван 07.08.2009. 11часова
.jpg)
Отац кума Ђорђа Бранко, отац Јанчић Иван, ја и кум Ђорђе поред иконе св. Богородице Порт-Артурске.
.jpg)
КУМ ЂОРЂЕ
О Господе са висина
што те молих сваки дан,
Ти си живот и истиина
свакој души драги сан.
Ја те молих ти ми рече
беше август шесто вече
у вечери у шест сати
одговор ћу теби дати.
Мало после зове неко
мили поздрав и глас силан
препозна га јер сам чеко
беше отац Јанчић Иван.
Тад ми рече брате Раде
ти нам требаш дај нам наде
за крштење једног брата
буди кум и крсти брата.
Двадесето му лето дође
име има српско Ђорђе,
мајку Снежу оца Бранка
и сестрУ Јелену,
душа плаче због растанка.
Иако не видех и не знадох
ја на кумство тад ппристадох,
да Дух свети њега чува
и кад сева и кад дува
да и мене срећа прати
кума Ђорђа ја прихвати.
