О мени

на промоцији у Платичеву 25.07.2008.

Зовем се Радослав Дамјановић, рођен сам у Руми 15.04.1972 године,
од оца Драгића и мајке Ђулке који су пореклом из Доње и Горње Оровице, општине Љубовије. Имам рођену сестру Светлану старију од мене седам година рођену 16.09.1965 године и кoја се рано удала у својој осамнаестој години и на такав начин оставила мене и мајку Ђулку саме јер је отац био на привременом раду у Немачкој где остаје до свог одласка у пензију. Тада сам имао тек дванаест година и као дечкић и брат који је пуно био везан за сестру и мајку јер сам са оцем мало био иначе јако осетљиве природе повлачим се у себе и тугујем.Мајка Ђулка се изненада разболева и одлази на операцију жуча и тада остајем потпуно сам три недеље , за то време о мени је водила рачуна комшиница Радмила и мајчина мајка баба Митра. Недуго за тим мајка поново оболева сада од малигне болести плућа и одлази код оца у Немачку где се и подвргава операцији.
Захваљујући самом Богу на успешан начин. Потом су учестали прегледи и установљено је да мора ићи на још две операције сада операцију дојке, и операцију масног ткива на рамену.
Сво то време остајем сам код куће и почињем да слабим и у школи јер су ми мисли биле увек везане за мајку и на то шта да радим ако ми један дан јаве да сам остао потпуно сам, иако сам имао оца мало сам га познавао и нисам знао шта бих радио и како бих се понашао живећи са њим. Немајући куд окрећем се једином преосталом решењу, стајао бих сам у вратима оставе и дозивао Бога, молећи га да ми сачува мајку.
Бог ми се јави и обећа помоћ и не би био Бог истинит када би лагао па тако испуни моју жељу.
Од тада па до своје двадесетчетвре године мајка би мало долазила кући у тадашњу Југославију јер је због пуно операција имала честе контроле али ја сам и на то био спреман имајући у виду да је боље само и кад знам да је на овом свету са мном Мајка, иако не близу осећао сам увек њену топлину.Иако сам живећи завршавам четврти степен средње стручне спреме, техничар термо технике са врлодобрим успехом и немајући куд остајем на селу у Платичеву чекајући оца и мајку да дођу из Немачке. Иако сам и тужан никад се нисам одао алкохолу и цигаретама ни било кад у животу пио алкохол или запалио цигарету. Тад мајка остаје код куће а ја са оцем одлазим у Немачку 20.06.1991 године где почињем мало и да радим али ме пресеца позив за војску за 15.09.1991 године и тад се враћам на наговор оца да треба да идем у војску па тако и вративши се одлазим 15.09.1991 год. у Скопље на служење војног рока баш у време кад је већ и започео рат у Хрватској и у Скопљу остајем до 17.12.1991 год. Одакле ме са свом војском повлаче и пребацују преко Босне и Херцеговине у Хрватску захваћену ратом где
се стационирамо у једну кућу у селу Смртићи. У том селу и доживљавам прве тренутке огромне неправде и туге видевши једну жицу на којој су висила дечија оделца, што је јасно говорило да су људи из те куће побегли главом без обзира. Видевши призор и сетивши се свог усамљеног живота узимам у руке папир и записујем своје прве стихове.

19. 05. 1992 год враћам се одлуком о повлачењу војске и мировним споразумом авионом из околине Босанске Градишке у Краљево одакле поново бивам пребациван на границу са источном Славонијом у место Батровци код Шида, где и завршавам одслужење војног рока. Напокон долазим кући својој Мајци надајући се бољем а не слутећи још тежем времену. Покушавам да одем код оца у Немачку али не успевам и до дана данашњег нисам више никад отишао.Мајка поново одлази у Немачку и немајући куд размишљам о свом будућем животу и тако отварам стаклорезачку радњу уз помоћ мајке и оца на опет предлог и наговор оца почињем са радом исте радње 10.01.1996 године под називом Дијамант коју и данас имам.
Исте године 1996 30.11 женим се са Биљаном Поповић из Лаћарка скојом сам већ био скоро шест година у вези.
21.03 2000 год. На међународни дан поезије и дан пролећа Родила ми се ћерка Исидора, а 09. 08. 2004 год. На светог Пантелију Син Алекса.
Стицајем разних околности кад год бих путовао на релацији Платичево- Лаћарак дешавале би ми се саобраћајне незгоде , мислио сам у почетку случајне све до деветог пута када сам и схватио јер се искрено и снажно поново обраћам Богу и тражим помоћ на гробу своје баке Митре мајчине мајке Ђулке. Ту успева мој вапај да досегне и до самог Бога, па ми Бог и помаже пославши ми помоћ Анђела у виду оца Захарија из манастира Радовашнице, где му читам песму ВИДИ БОГ а написану 05.04. 2007 године само три дана пре осме саобраћајне незгоде која се десила на путу за Лаћарак на сам ускрс 08.04.2007 године, после посете Оца Захарија објављујем и своју прву збирку песама под називом СВЕТИЊА и на чије корице постављам ликове своје деце Исидоре и Алексе и посвећујем је породици и Богу па онда и свима осталим. Затим од 01. 01.2009 год. Па до 28 марта исте године Бог кроз мене пише и другу књигу песама сада посвећену већином Богу и свецима са благословом архимандрита Николаја игумана манастира Радовашнице, као доказ да је све истина под називом РЕЧ ОД БОГА за коју добијам и благослов за представљање у манастиру Радовашници , од Његовог преосвештенства Епископа Шабачког господина Лаврентија коме сам том приликом рекао да сам се плашио да ли сам достојан да и од њега тражим благослов на шта ми је Преосвећени одговорио ПА КАКО НИСИ ДОСТОЈАН и тад рекао о овим песмама да су саветодавне, и том приликом поклонивши ми две своје књиге уз посвету дозволио да његов потпис буде на позивницама за промоцију а што такође можете видети под линком РЕЧ ОД БОГА .представљање књиге је обављено 30.04.2009 године у Манастиру Радовашници. После посете Епископу Лаврентију 04.04.2009 дирнуте душе пишем песму под називом КАД ДУХ СВЕТИ ПРОГОВОРИ у којој описујем у четири велике странице у стиховима како сам писао РЕЧ ОД БОГА па до посете Епископу Лаврентију. Коју и односим дан уочи васкрса 18.04.2009 године самом Епископу и поклањам уз позивницу за промоцију своје књиге.После тога 01.05.2009 године одлазим организовано у Црну Гору у манастир Василија Острошког преко Шабачке цркве где такође односим своје књиге на поклон у тај и друге манастире.
12.05.2009 год. На позив оца Јанчић Ивана из цркве Василија Острошког на Ливадама у Шапцу рецитујем две песме , песму ИСТИНА и песму коју сам написао по повратку са Острога О, КАМЕНУ ПОД ОСТРОГОМ а која ће бити објављена у другом допуњеном издању РЕЧ ОД БОГА заједно са песмом КАД ДУХ СВЕТИ ПРОГОВОРИ и још нових песама а које су у припреми.

Колика је величина Бога, сила и истина Бог је кроз сва ова дешавања а која се и даље дешавају, уз мене увек постављао најмање једног сведока који може потврдити све ово па тако тренутно и пишем прозу о истини свих дешавања и великих позитивних чуда која сам доживео са великим бројем сведока а коју ћу такође објавити, изазваних мојим искреним зближавањем са Господом.

Тако је и овај сајт жеља господа да и кроз мене и на овакав начин искаже нешто за шта је време да сазнамо а шта је то показаће време. Свим посетиоцима мог сајта желим само срећу, здравље и успех на свим пољима својих интересовања а све само искреним приласком и вером у Бога, а све ће у ствари бити само по Божјој вољи. Благо оном са ким је БОГ.

За човека је немогуће, ал' за Бога све могуће.